Friends? No.

Ne mogu da verujem sa kim sam se ja druzila i govorila za njih da su mi prijatelji. Kako sam mogla da napravim toliku gresku i uopste pocnem da se druzim sa njima? Ispala sam velika budala i radila sam neke stvari zbog kojih se sad kajem. Govorila sam za nju da mi je kao sestra,a sad ni u najgorem kosmaru ne bih zelela to. Bila je fina prema meni da bi mogla da me koristi kad bi joj nesto trebalo. A ja sam plakala kad god bi se ona naljutila na mene zbog sitnice. Pricala je drugima svasta o meni,vredjala me. Sve dok jednog dana ja nisam saznala sta sve ona prica. Nisam mogla da verujem. Sve sto sam prezivela sa njom vrtelo mi se po glavi. Cekaj,ja sa njom nista nisam prezivela. Dve godine smo se svadjale i mirile. Ja sam dve godine svog zivota provela sa odvratnom osobom koja nije vredna mog pogleda. Ok,ja sam se odaljila od nje. Skoro smo prestale da pricamo. Nismo pricale do dana kada je ona donela sliku ceta mene,moje drugarice,nje i jednog decka. Taj cet nije mogao slucajno da se nadje. Kada sam videla tu sliku pobesnela sam ,istog trenutka sam je zvala i rekla sve sta mislim. Pokusala je da se odbrani lazima kao i svaki put do sada. Sutradan u skoli se druzila sa osobama koje je najstrasnije ogovarala. I bas se pitam da li se druzi sa njima zato sto su joj stvarno dobre drugarice ili zato sto nema sa kim drugim. I sad su se one kao udruzile protiv nas pa je situacija kao u Americkim teenage filmovima,kad imaju dve grupe devojaka u skoli koje se ne podnose i kao ratuju. hahaha 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=220793